O starenju nisam razmišljala gotovo nimalo sve do svoje 32. godine. Onda je naprosto došao jedan dan kada sam sa užasom shvatila da više ne postoji ta količina odmora i šminke koja može da potpuno prikrije polagano propadanje. Nisam više sigurna šta je tačno pokrenulo moju histeriju po pitanju starenja, ali ako me sećanje dobro služi mislim da je to bio neki korektor za podočnjake. Iznervirala me je činjenica da koji god korektor ja kupila, više ne postoji način da se podočnjaci potpuno zamaskiraju zbog gubitka masnog tkiva u gornjem delu obraza. Pošto je ovaj proces neminovan, jedino rešenje bi bili hijaluronski fileri, ali sam se zarekla da takvim stvarima…