Jan U Svetu

Ovaj tekst bi trebalo da bude u zbirci kratkih priča na kojima radim već neko vreme, ali sam odlučila da ga objavim i ovde pošto je povezan sa prethodnim postom o porođaju.

Dok sam izlazila iz porodilišta sa Janom u nosiljci, negde u pozadini misli priželjkivala sam da budem surogat majka. Pošto su se trudnoća i porođaj konačno priveli kraju, samo sam želela veliki odmor od svega, da nekome predam novorođenče i nastavim sa svojim prethodnim životom.

Kada smo stigli kući sa Janom, podigla sam ga iz nosiljke, zagledala se u njegovo zbunjeno malo lice i uvidela da će on od sada uvek biti u mom životu. To me je strahovito uplašilo. Poželela sam da se okrenem i pobegnem, u neki drugi život, možda i u svoju prošlost i napravim drugačije izbore.

Strah je pokrenuo morbidne misli kojih sam se kasnije postidela. Možda se beba slučajno uguši u snu i možda opet budem slobodna, razmišljala sam o ovom mračnom scenariju. U tom trenutku sam se držala za tu mogućnost kao za poslednju granu u brzoj reci koja će me uskoro pokupiti i odneti u svet o kojem ne znam ništa.

Uspela sam da zaustavim ovakve misli, malo samokontrolom a malo i psihijatrijskim lekovima. Odavala sam utisak pribranosti, na šta sam ponosna. Čak su mi dve patronažne sestre udelile kompliment da delujem izuzetno smireno za majku novorođenčeta.

Sada je prošlo četiri nedelje otkako je Jan tu. Nisam se i dalje privikla na njegovo prisustvo, ali lakše mi pada provođenje vremena sa njim. Noći i rana jutra su svakako najgori, i poriv za samoubistvom me dosta često posećuje. Ne znam da li bi mi bilo krivo da Jan ostane bez mene kao biološke majke, čak mi se čini da ne. Imam utisak da bi neka druga žena bila bolja prema njemu jer sebe smatram neadekvatnom. Kako to obično biva, duboke nesigurnosti jednim delom dolaze iz porodice i toga šta nam je rečeno da jesmo i nismo u danima kada smo bili najranjiviji.

Moja osećanja prema Janu osciluju između simpatije, očaja i toplog sažaljenja. Kada me gleda u oči dok ga dojim i grokće dok halapljivo guta mleko, deluje mi kao mladunče neke niže vrste sisara i teško mi je da zamislim da će već u skorijoj budućnosti razviti ličnost.

Primetila sam da se osećam najbolje kada sam sama sa bebom, kada sa njim mogu da budem regularna verzija sebe a ne na silu stvorena majka. Tada mogu da ga stavim u kolica, ljuljuškam ga napred-nazad kako ne bi zaplakao i gledam ga sa zanimanjem. On je lepa i draga beba, bez obzira na to što je poražavajuće naporno biti mu na usluzi. Volim da mu se obraćam kao odrasloj osobi a ne bebi, jer ni ne mogu drugačije.

“Znaš Jan”, kažem mu dok ludački zuri u mene kao da je video neko božanstvo u toku psihodeličnog tripa, “ja stvarno ne mogu da ti gugučem i pevam pesmice. Jebi ga, nisam takva ličnost. Ali mogu da ti čitam knjige, držim ti monologe ako te zanima moj tok misli i vodim te u duge šetnje. Mogu i da ti puštam muziku koja se meni sviđa jer mi je jako dosadilo da ti stalno puštamo beli šum i Mocarta za bebe. Ne zameri mi što ne mogu da se glupiram i ponižavam pred tobom. Možda ćeš jednog dana shvatiti zašto nisam mogla, jer smo, nadam se, barem donekle slični. Do tad, šta da radim. Jedino mogu da se nadam da me nećeš mrzeti.”

Jan me neko vreme sluša sa pažnjom, a onda glava kreće da mu pada u stranu i lice mu potone u smešni bebeći podbradak, tako da deluje kao srećni pijanac koji se najeo prasetine na svadbi i zaspao sa musavom bradom na stolu.

Lepi su mi takvi trenuci i daju mi nadu u to da ću Jana možda i uspeti da prihvatim kao ljudsko biće i svoje dete, ali shvatam da je to još daleko i da je odnos sa detetom mnogo zahtevniji za građenje nego partnerski odnosi. Nije bilo ljubavi već samo straha na prvi pogled.

Dok ovo pišem, Jan mi spava u krilu jer danas tvrdoglavo odbija da leži u krevecu. U sobi je toplo i pored toga što je upaljena klima i oboje smo mokri i lepljivi. Imam ogromnu potrebu da ga sklonim sa sebe i odem da se istuširam. Ali s obzirom da on deluje toliko srećno u snu, kao da sanja rajske svetove gde mu mleko teče u grlo čim zine, nemam srca da ga pomerim. Valjda je to početak nekakve ljubavi.

Do sledećeg posta,

vaša J.

Izvori slika:

Sve su iz privatne arhive i sa besplatnog stock sajta unsplash.com.