O Trećem Trimestru

Dragi svi, nije me dugo bilo ne iz lenjosti ili depresije već zato što radim na zbirci kratkih priča. Ali pošto se trudnoća približila kraju, imam potrebu da podelim još par misli na ovu temu.

Iako se jesam navikla na trudnički stomak i znam da će morati da bude tu još nekih mesec i po dana, i dalje sebi izgledam groteskno, kao klovn kome baš i nije legla ta uloga ali se nekako pomirio sa situacijom i prestao da protestuje. Dobro je što nisam sebi toliko odvratna u fizičkom smislu koliko sam očekivala da ću biti u kasnoj trudnoći, verovatno zato što je sve sem stomaka ostalo u manje-više istoj formi.

Bez obzira na podnošljivost trudnoće (izuzev povremenih naleta strašne iritabilnosti ili suicidnih misli), potpuno sam sigurna da ne bih ponovo prolazila kroz ovaj proces. Manjak energije i razne vrste fizičkih neprijatnosti u kombinaciji sa pogoršanim mentalnim zdravljem su cena koju sam spremna da platim samo jednom. Počinjem sve češće da se pitam kako su žene voljne da prolaze kroz ovo nekoliko puta, ali shvatam da mi moj tip ličnosti onemogućava da celu stvar sagledam na drugačiji način.

Sa druge strane, sada ređe imam momente kada se kajem zbog odluke da rodim dete – štaviše, potpuno sam sigurna da bih se pokajala da sam odlučila suprotno. Moja potreba da u životu prođem kroz što više intenzivnih iskustava je ipak veća nego strah od takvih iskustava. Jedino ako imam dete mogu detaljno da ispratim kako se jedno novo biće formira u intelektualno-emocionalnom smislu, a ovo smatram bitnim jer me razvoj ljudske svesti interesuje više od svega. Da nije tako, teško da bih se odlučila na ovaj korak.

Sada smo nabavili većinu stvari za bebu pa mi pogled često padne na jednostavan beli krevetac, ali mi je i dalje teško da zamislim da će tu zaista da spava stvorenje koje je direktno povezano sa mnom. To što je beba sada velika i aktivna i nije samo apstraktno biće mi nije pomoglo u procesu privikavanja na to da je ta kugla u stomaku stvarno čovek. Kako stvari stoje, mislim da ću to uspeti da procesuiram do kraja tek kada budem videla bebino lice u porođajnoj sali. Ni 3D/4D ultrazvuk koji nudi dosta vernu sliku mi nije dovoljno ubedljiv.

Ponekad se plašim da zbog svoje distanciranosti, zbog toga što ne želim da iko bude moj niti da ja ikome pripadam, neću uspeti da se povežem sa bebom isto kao što nikada nisam osećala da su moji roditelji zaista moji. Ne bih rekla da je to parališući strah, više tuga i osećaj neadekvatnosti. Inače, ne smatram da emocionalna distanciranost mora da bude proizvod loših iskustava u porodici – posle svega, mislim da je to moje prirodno stanje a ne osakaćenost. Bez obzira na to, desi se da mi bude žao što nisam drugačija osoba.

Upravo dok ovo pišem, beba se proteže i okreće u stomaku, što baš i nije prijatno i što mi svakim danom smanjuje raspon položaja tela koji su udobni za spavanje ili čak sedenje. To me nekad strašno isfrustrira, pa noću sve češće izlazim na terasu jer ne mogu da zaspim i čekam da se smiri privremeni osećaj gađenja prema trudnoći, pa i samoj bebi. Iako znam da to malo stvorenje nije ništa skrivilo, činjenica da se jednostavno osećam bedno i poremećeno zbog njega mi smeta i donosi jednu novu vrstu gorčine. Kroz trudnoću sam otkrila da mi je upravo takva situacija, kada nešto direktno loše utiče na moje fizičko zdravlje, mnogo gora od mentalne torture i brže izaziva kombinaciju besa i panike.

Plivanje mi je postala najbitnija aktivnost u poslednjih mesec dana jer mi jedino ono pomaže da se potpuno rešim fizičkih neprijatnosti, tako da sam zahvalna što imam dva bazena u neposrednoj blizini stana. Planiram da plivam do samog kraja trudnoće, i kad god me stignu mračna raspoloženja znam da makar ta jedna aktivnost može da me spasi. Razgovori sa psihologom na perinatalnom odseku u Palmotićevoj takođe pomažu što se tiče preživljavanja trudnoće, ali rekla bih manje nego plivanje.

Jedna pozitivna promena koju sam primetila u odnosu na ranije faze trudnoće je to da više nemam utisak da je život pre trudnoće bio moj takozvani ”pravi život”, a da je ovo što sada dolazi neka vrsta dobrovoljnog boravka u paklu. Bilo mi je jako izazovno, sve do sad, da mladost ne posmatram kao jedini period zaista vredan življenja ali sam nekim čudom uspela da se odvojim od te ideje. Verovatno su za to zaslužni i hormonalni faktori, a ne samo misaoni procesi.

Dolazak ove promene primetila sam na posredan način, posmatrajući ljude u dvadesetim dok šetam ili se vozim gradskim prevozom, i shvatajući da se ne bih menjala sa njima, da ne želim da vratim vreme, i da mi ta vrsta životnog stila više nije privlačna. Pošto nije preostao nijedan mladalački hir koji nisam ostvarila, ništa što sam propustila, postoji neka vrsta nepomućenog mira koji imam bez obzira na izazove koje mi je trudnoća donela. Taj mir je posledica dobrog tajminga trudnoće. Koliko god mi možda bude bilo teško da se priviknem na ulogu roditelja, neću smatrati da mi je dete ”ukralo” neku bitnu fazu života, sprečilo me da nešto proživim, i slično.

Razmišljam šta bih u ovom trenutku savetovala nekome ko se i dalje predomišlja oko imanja deteta ili se jednostavno plaši trudnoće, i rekla bih, barem iz moje perspektive, da je period između trideset pete i četrdesete izbor koji će većini zaposlenih ljudi iz gradske sredine doneti najmanje kajanja. Šta je biološki optimalno bih ostavila sa strane – takozvani biološki sat je izvor paranoje i njega bih potpuno zanemarila u korist samoostvarenja, čak i po cenu odustajanja od majčinstva ako žena ima mnogo planova u životu koji su joj daleko preči ili zanimljiviji od odgajanja deteta. Za sebe sam, posle dosta analiziranja, shvatila da nisam tip žene sa brdom planova ili prioriteta koji ne ostavljaju dovoljno vremena za porodičan život, što mi je jako pomoglo pri odlučivanju.

Nadam se da ću naći vremena da vam pišem detaljnije o privikavanju na ulogu majke negde na jesen, a do tad vam svima želim lepo i zabavno leto. Moje će svakako biti mučno pošto me finale trudnoće čeka u julu, ali hej, nemam prava da se žalim jer sam prethodnih par godina toliko puta bila na putovanjima da mi je ideja leta u Beogradu čak i prihvatljiva.

Do sledećeg posta,

vaša J.

Izvori slika:

Sve su iz privatne arhive i sa besplatnog stock sajta unsplash.com.