U poslednjih 10 godina posetila sam toliko gradova da moja sećanja na događaje u njima već počinju da budu nejasna i mešaju se međusobno. Ipak, i dalje mogu da prizovem najsnažnija osećanja ili serije slika koje je svaki od ovih gradova pokrenuo u meni. Za razliku od ranijih putopisa sa ovog bloga, sada mi je cilj da izdvojim samo one parčiće sećanja koji se najčvršće drže za moju svest. Počeću od nastarijih putovanja. Ostin, Teksas Nebo je bez oblaka, puter bljutav a hleb presladak. Ne osećam se baš najsjajnije, kao da me je neko otrovao nekom misterioznom supstancom. Dok je moj dečko na poslu, tražim na internetu prodavnicu minerala i…