Izbegavala sam da pišem o depresiji dosta dugo, i to iz vrlo prostog razloga. Kada sam depresivna nisam sposobna da pišem, a kada sam dobre volje poslednja stvar kojom želim da se bavim je analiziranje sopstvene depresije. Ipak, mislim da je došlo vreme da stisnem zube i nateram se da napišem ovu priču. Kao što ste možda primetili (ako čitate ovaj blog), nisam već dugo objavila nijedan novi tekst upravo zato što mi je depresija ponovo sela za vrat. I dalje mi se čini da nakon iskustva sa ajahuaskom moja depresija više neće dostići istu suicidalnu fazu sa kojom sam se suočavala u svojim ranim i srednjim dvadesetim, ali verovatno…