Jasenka Grujin

Izašla sam u neplaniranu noćnu šetnju. U stanu je bila nepodnošljiva atmosfera, kao da mi neko steže omču oko vrata. Neisplakane suze neće da izađu, i to čini situaciju još gorom. Nije pomagalo ništa – ni čitanje, ni meditacija, ni hladan tuš. Ali čim sam izašla napolje, shvatila sam da šetanje kasno noću pomaže, i to mnogo. Usput sam pomirisala nekoliko cvetova iz tuđih bašti, pomazila par mačaka i sela na neki veliki kamen da plačem. Nakon toga mi je bilo mnogo bolje. Čini mi se, dogod mogu da šetam noću sama i usput se isplačem, biću okej. — Sedeli smo u Riddle koktel baru, on je pio Pisco Sour,…

Čekam u redu za kasu u nekoj velikoj radnji. Kasir je jedan smrknuti ali svejedno privlačan gej, verovatno u ranim tridesetim. Sviđa mi se način na koji stavlja robu kupaca u kese – lepa kombinacija prezira i elegancije. Primećujem da flertuje sa mlađim muškarcima koji dobro izgledaju. Svima im upućuje direktan, malo produženi pogled. Iako ja neću dobiti takav tretman, svejedno me uzbuđuje njegova otvorena razigranost. Dolazim na red i sada mogu pažljivije da ga osmotrim. Ne mogu da kažem da je naročito lep – gotovo sve što me vuče ka njemu proizilazi iz njegovog bezobrazno nonšalantnog stava. Dok ubacuje moje stvari u kesu, ja njega gledam duže nego što…

Vrelo je letnje popodne i vozim se ka Adi u prepunom busu. Stojim blizu srednjih vrata i trudim se da ne mrdam i da sporo dišem, jer mi od svakog pokreta postaje još toplije. Zaglavljena u tom prinudnom mirovanju, počinjem da promatram ljude oko sebe. Zagledam ih detaljnije nego inače, tražeći nešto u njima, neku vrstu kompenzacije za sporu i neprijatnu vožnju. Dok se približavamo Mostarskoj petlji, pogled mi beži kroz prozor i u masi ljudi koji agresivno ulaze u bus kao da im život zavisi od toga, primećujem jednu tanku, bledu ruku sa ispupčenim venama. Kompleksni reljef vena se jasno vidi počevši od mršavog zgloba šake pa sve do…

Bez neke velike filozofije, ovo vam pišem dok čekam ponoć i svoj 37. rođendan. Za razliku od nekih prethodnih rođendana kada sam se užasavala svojih godina i toga što se polako približavam fazi sredovečnosti, ovaj put ne osećam apsolutno ništa, nikakvu potrebu da svrstavam sebe u starosne grupe. Takođe, večeras ne stojim kao paćenik u kupatilu pred ogledalom i ne gledam koliko mi je lice propalo u odnosu na ono što je bilo u dvadesetim. Valjda sam se negde usput umorila od toga, i čak me je obuzelo neko zdravo prkosno raspoloženje. Sad umem da se nosim sa svojim mislima, osećanjima i delima bolje nego ikada pre, a i ne…

Ova tema je proizvod jednog zabavnog dopisivanja sa drugaricom. Do koje mere se svi mi promišljeno ponašamo u onlajn komunikaciji i koje su najzlobnije strategije koje primenujemo na sagovornicima kako bismo dobili ono što želimo? Pošto pripadam oldskul generaciji koja je celo detinjstvo i jedan deo tinejdž dana provela bez mobilnog i bez interneta, za početak ću reći da relativno dugo nisam bila svesna koliko teksting može da oblikuje odnose sa ljudima, kako sa onima koje poznajemo lično, tako i sa onima koje znamo samo onlajn. Dejting aplikacije su tu svakako izvršile najveći uticaj na mene jer je komunikacija pod takvim pravilima igre najpokvarenija. Postoje razne vrste teksting tretmana (i…

Nije me bilo na blogu više od pola godine, što je pomalo zabrinjavajuće. Posle brda psihičkih problema, terapija, iznenadnih putovanja i raznih životnih situacija, vraćam se ovde sa jednom lepom pričom. U periodu kada sam bila najveći narkoman, a to je sada već davno iza mene, ketamin iz nekog razloga nije bio aktuelan. Možda se teško nabavljao ili moje društvo jednostavno nije bilo zainteresovano za njega. Samo znam da sam potpuno zaboravila na ketamin sve do pre godinu-dve, kada sam čula da se koristi u nestandardnoj terapiji depresije, slično kao pečurke i mdma. Ne mogu da kažem da me je preterano privlačilo da ga probam jer spada u klasu anestetika…

Nakon što su svi gosti otišli a ja se vratila u tih i bolno prazan stan, brzo sam uvidela da je moje stanje svesti blizu nepodnošljivog i da će oporavak potrajati. Nisam sigurna kako je došlo do toga da odlučim da vučem spid više od nedelju dana u kontinuitetu. Poslednji put sam tako nešto napravila pre desetak godina, iz eksperimentalnih razloga, a ovo sad je bila nekakava gadna kombinacija revolta i nonšalancije. Nešto me steže u grlu i oko srca kad vidim kako živi dobar deo ljudi mojih godina. Plaše me njihovi dnevni rasporedi, njihova ograničenja, njihova deca. Plašim se da će i moj život možda krenuti tim tokom u…