Iako se već duže vreme osećam utučeno i nevidljivo, dva događaja su uspela da mi pomalo vrate vitalnost i kapacitet za emocije. To je na prvom mestu bio susret sa Atlantikom u Portugalu, a zatim odlazak na polja maka u Krčedinu. Ovu priču posvećujem Portugalu, a maku se vraćam nekom drugom prilikom. O Portugalu sam čula lepe stvari od dve prijateljice, jednog misterioznog čoveka koji mi se sviđao, i par poznanika koji tvrde da bi se rado preselili tamo. Saznala sam da je ova zemlja odlična destinacija za frilensere iz istočne Evrope zbog pristojnog standarda i relativno niskih cena. Kada smo Antonio i ja odlučili da odemo u Porto na…