Iako ne želim da se bavim politikom na blogu, ovo je jedna tema koja me posebno tišti. Bez dublje analize porekla i mogućih rešenja za ono što ću nazvati balkanskim sindromom, želim samo da podelim svoja osećanja, kao skromnu podršku svima koji se slično osećaju, a verujem da vas je mnogo. Posle mnogo godina finansijskih muka, glupih poslova koji vređaju intelekt i izigravanja srećnog volontera, došla sam u poziciju da mi više nije teško u životu. Pod tim podrazumevam da ne moram da strepim od bankrota, maltretiranja od strane šefova i mračne mogućnosti da ću možda morati da se vratim u roditeljsku kuću u Vršcu ako sve krene naopako. Štaviše,…