Priče

U Potrazi Za Najboljom Krempitom

Nakon solidne popularnosti mog članka to jest top liste štrudli sa makom, odlučila sam da sprovedem slično istraživanje vezano za krempite u Beogradu.

U međuvremenu, desilo se da me je jedan blog izabrao za autoritet kada se radi o štrudlama sa makom, dobila sam fotografiju makovnjače iz nepoznate pekare koja valjda želi da bude na mojoj top listi, neki poljski sajt me citirao i preveo delove mog članka, i na kraju me je jedan lokalni poslastičar popljuvao da ne znam kako prava štrudla treba da izgleda jer moji favoriti imaju mnogo više fila nego testa.

Uglavnom, hvala svima na pažnji i citiranju, a sada slede krempite!

Imamo jedanaest kandidata i dva degustatora, ocene su aritmetička sredina.

1. Hotel Moskva – 5/10

Očekivali smo solidnu krempitu u ovom slučaju, ali smo se poprilično razočarali. U meniju piše da Moskva služi francusku krempitu, ali ovo što smo mi dobili nije bila ni klasična ni francuska (koja bi trebalo da ima višnje), već neka varijanta blago ustajale, čudne krempite sa jako gustim, maltene hlebastim filom. Mislim da fil nije imao žumanca, bio je previše bled. Karamel koji je korišćen za dekoraciju bio je i presladak i estetski nepotreban, a kore su bile previše suve. Ipak, kolač je bio jestiv, pa je zato dobio prelaznu ocenu.

2. Specijal – 6/10

Specijal služi klasičnu krempitu kakvu svi dobro znamo. Nažalost, ne mogu da kažem da je ovo odlična izvedba klasične krempite – fil je bio malo pregust i imao je aromu nečega jeftinog, podsetio me je na margarin. Nedostajala mu je sveža, blago penasta struktura kakvu bi tradicionalni fil trebalo da ima. Takođe, krempita nije bila dovoljno hladna kada smo je dobili, što je remetilo ugođaj – bila bi ukusnija blago rashlađena. Što se tiče kore, ona je bila sasvim solidna, ni meka ni tvrda, relativno sveža. Sve u svemu, jedna pristojna krempita.

3. DJ – 7/10

Legendarna poslastičarnica DJ ima vrlo dobru klasičnu krempitu. Na naše veliko zadovoljstvo, fil je bio svež i savršene strukture – blago je podrhtavao pod viljuškom i jasno se osećala aroma svežih žumanaca i vanile. Kore su bile malo deblje i dosta lisnate, što mi se dopalo jer je delovalo baš domaćinski. Jedina zamerka je to što je fil bio za nijansu presladak i bilo je previše šećera u prahu na vrhu krempite.

4. Utočište – 9/10

Nismo očekivali da ćemo naći staru dobru krempitu među orijentalnim i sicilijanskim desertima koje nudi ova pekara i poslastičarnica. Zaključili smo im je krempita izvanredna, kao i ostali slatkiši koje imaju – naš favorit su za sad kanoli sa pistaćima. Što se tiče krempite iz Utočišta, fil je gušći i kremastiji nego kod klasične krempite, ali nije pretežak jer je savršene, blage slatkoće. Kore su takođe jako fine, malo deblje i popucale, što daje rustičan izgled kolaču. Vrlo brzo smo se složili da je ovo jedna od najboljih krempita u Beogradu.

5. Mama Goca – 8.5/10

Ova krempita nas je jako prijatno iznenadila jer smo, bazirano na izgledu i ceni, očekivali da će biti prosečna. Radilo se o ogromnom komadu klasične krempite divnog ukusa – fil je bio penast i jako lagan, gornja korica meka i sveža a donja nažalost trunčicu prepečena. Fil me je podsetio na fini old-school sladoled od vanile, što je takođe veliki plus, jer volim jednostavne starinske sladolede koji mirišu na vanil-šećer.

6. Mezestoran – 8.5/10

Čuli smo da Mezestoran ima zanimljivu modernu verziju krempite, tako da smo morali da je probamo. Radilo se o krempiti na par ”spratova”, sa najboljim korama koje smo probali – bile su jako lisnate i sveže, a fil je bio vrlo kremast i intenzivan, s tim što se nije mnogo osećao ukus vanile niti žumanaca. Rekla bih da je fil bio dosta puterast i za trunčicu presladak. Višnje su bile odličan dodatak koji se lepo uklopio i uspeo da dobrim delom izbalansira slatkoću fila. Ova nestandardna krempita je dobila istu ocenu kao prethodna klasična jer smo bili neutralni po pitanju forme i sudili smo isključivo prema ukusu.

7. Pelivan – 3/10

Očekivali smo mnogo više od ove kultne beogradske poslastičarnice. Nažalost, pokazalo se da je ovo najgora krempita koju smo probali. Fil je bio suv i bezukusan, gotovo kao guma, bez imalo sočne slatkoće tipične za dobre krempite. Umesto kora je bio ubačen preslatki biskvit, mek i vlažan, loše povezan sa filom tako da se krunio na sve strane. Odustala sam od ove krempite nakon dva-tri zalogaja. Dragi poslastičari iz Pelivana, ako ovo čitate, poradite na receptu za krempitu.

8. Lovac – 9.5/10

Ovaj restoran služi takozvanu bledsku krempitu, koja ima otprilike 2/3 žutog i 1/3 belog, ”šam” fila. Čim sam uzela prvi zalogaj, bilo mi je jasno da imamo pobednika. Fil je bio savršeni hibrid kremastog i penastog, sladak taman koliko treba, sa lepom nenametljivom aromom vanile i svežih žumanaca. Kora je bila blago hrskava i malo deblja, što mi se takođe dopalo. Uz to, nije bilo nikakvog suvišnog šećera u prahu. Jedna ekstremno dobra krempita koju ću svakako naručiti još nekad!

9. Lion – 6.5/10

Nakon rajske krempite iz Lovca, bilo je teško vratiti se prosečnim kandidatima. Krempita iz poslastičarnice Lion imala je ekstremno lagan penasti film, nekako razvodnjen i previše dijetalan. Kore su bile sasvim prosečne, ni meke ni hrskave. Sve u svemu, ova krempita je bila prihvatljiva ali je ne bismo ponovo naručili.

10. Šušić – 6/10

Kada sam u izlogu ove male poslastičarnice na Vračaru ugledala bledsku krempitu, nisam mogla da je ne uzmem, nadajući se da će biti slična krempiti iz Lovca. Nažalost, to nije bio slučaj – ovde se radilo o ne baš sjajnoj izvedbi bledske krempite, iako je estetski delovala obećavajuće. I beli i žuti fil bili su previše slatki i suvi, nedostajalo im je svežine. Gornja kora je bila predebela i nije mogla lepo da se lomi viljuškom. Razočarali smo se.

11. Morsal – 9/10

Morsal kotorske krempite možete naći u Maksiju i verovatno još nekim većim radnjama. Pošto smo probali bledsku krempitu, odlučili smo da bi bilo dobro da uključimo i kotorsku, koja je manje-više standardna, samo što ima nekoliko slojeva kora u sredini. Bila sam prijatno iznenađena ovom krempitom koja je bila predivna, jednako dobra kao naši top kandidati iz poslastičarnica. Sočni fil bio je idealne slatkoće, više kremast nego penast, a kore mekane i sveže, tako da su se bez problema lomile pod viljuškom. U svakom slučaju, nisam očekivala da će komercijalna krempita iz Maksija biti uopšte vredna pomena, a kamoli jedna od najboljih.

Eto toliko o krempitama, a sledeći kandidat će verovatno biti baklave, ali tek negde na jesen ili zimu, sada moram da izbegavam klasične kolače. Ide leto, treba biti lep i vitak u kupaćem!

Do sledećeg posta,

vaša J.

Izvori slika:

Sve slike su iz privatne arhive.

3 Comments