Neću vam filozofirati o sreći jer mi je preko glave sreće u teoriji. Sledi pet kratkih priča u kojima se prisećam dragih momenata kada sam bila srećna, a vas pozivam da sprovedete sličan eksperiment – možda vam pomogne da malo češće budete srećni. Pre par nedelja, vraćala sam se iz Zagreba u Beograd, koristeći pritom BlaBla car aplikaciju. Vozač koji me je pokupio imao je auto toliko prepun svakojakih stvari da su i gepek i oba zadnja sedišta bila do vrha zatrpana. Shvatila sam da ću morati da sedim na suvozačkom sedištu, što ne volim, jer sam tada maltene prinuđena da vodim nekakav razgovor sa vozačem. Nerado sam se smestila…

Članak o štrudlama očigledno nije bio dovoljan da pokrije moju opsednutost makom, pa zato posvećujem još jedan tekst ovoj velikoj, verovatno doživotnoj ljubavi. Opsesije ljudima, stvarima i idejama su jedni od pojačivača ukusa stvarnosti. Nažalost, kako sam starija, primećujem da je mojih opsesija sve manje ili su sve slabije, što nekad ume da me ražalosti. Upravo zbog toga, fascinacija makom je nešto čega se držim kao davljenik za slamku, srećna što i dalje postoji nešto što stimuliše iracionalnu i neumerenu stranu moje ličnosti. Štaviše, čak mogu da kažem da je moja opsesija makom porasla vremenom i dostigla vrhunac sada. Pre nekih mesec-dva, kupila sam pola kile maka i skuvala brdo…

Nakon solidne popularnosti mog članka to jest top liste štrudli sa makom, odlučila sam da sprovedem slično istraživanje vezano za krempite u Beogradu. U međuvremenu, desilo se da me je jedan blog izabrao za autoritet kada se radi o štrudlama sa makom, dobila sam fotografiju makovnjače iz nepoznate pekare koja valjda želi da bude na mojoj top listi, neki poljski sajt me citirao i preveo delove mog članka, i na kraju me je jedan lokalni poslastičar popljuvao da ne znam kako prava štrudla treba da izgleda jer moji favoriti imaju mnogo više fila nego testa. Uglavnom, hvala svima na pažnji i citiranju, a sada slede krempite! Imamo jedanaest kandidata i…

Možda se nikada ne bih setila da pišem o muzici da mi to nije predložio jedan od čitalaca. S obzirom da se muzikom ne bavim u kreativnom smislu i jedino sam sposobna da pomalo sviram sintisajzer, nažalost neću moći da vam ponudim neke preterano interesantne uvide. Naravno, muzika mi je vrlo bitna u životu, kao i gotovo svima vama, pa ću pokušati da analiziram njen uticaj na moju svakodnevnicu. Za sebe mogu da kažem da sam odrasla kao jedno relativno nemuzikalno dete. Pevanje mi nikada nije išlo od ruke i zavidela sam ljudima koji su bili u horu. Što se sviranja tiče, tu je situacija bila nešto bolja – volela…