Priče
-
O Postnovogodišnjoj Paranoji
Nakon što su svi gosti otišli a ja se vratila u tih i bolno prazan stan, brzo sam uvidela da je moje stanje svesti blizu nepodnošljivog i da će oporavak potrajati. Nisam sigurna kako je došlo do toga da odlučim da vučem spid više od nedelju dana u kontinuitetu. Poslednji put sam tako nešto napravila pre desetak godina, iz eksperimentalnih razloga, a ovo sad je bila nekakava gadna kombinacija revolta i nonšalancije. Nešto me steže u grlu i oko srca kad vidim kako živi dobar deo ljudi mojih godina. Plaše me njihovi dnevni rasporedi, njihova ograničenja, njihova deca. Plašim se da će i moj život možda krenuti tim tokom u…
-
O Fotografiji
Teško mi je da poverujem da sve ove godine nisam posvetila ni jednu jedinu priču na blogu fotografiji. Sada ću pokušati da ispravim tu nepravdu. Fotografija nije bila moja prva ljubav (ta titula pripada isključivo pisanju!), ali mi je svakako jedna od dražih aktivnosti počevši od osnovne škole. Mogu vrlo jasno da se prisetim dana kada sam uslikala prvu fotografiju koja je imala nekakvu umetničku vrednost. Taj trenutak je bio važan kao inicijacija u izmenjeno stanje svesti u koje se, pretpostavljam, svaki fotograf prebacuje kada je u radnom izdanju. Imala sam dvanaest godina i sa svojom tadašnjom najboljom drugaricom išla na obližnje gradilište da gledam kako napreduje zidanje sportskog centra.…
-
O Portugalu
Iako se već duže vreme osećam utučeno i nevidljivo, dva događaja su uspela da mi pomalo vrate vitalnost i kapacitet za emocije. To je na prvom mestu bio susret sa Atlantikom u Portugalu, a zatim odlazak na polja maka u Krčedinu. Ovu priču posvećujem Portugalu, a maku se vraćam nekom drugom prilikom. O Portugalu sam čula lepe stvari od dve prijateljice, jednog misterioznog čoveka koji mi se sviđao, i par poznanika koji tvrde da bi se rado preselili tamo. Saznala sam da je ova zemlja odlična destinacija za frilensere iz istočne Evrope zbog pristojnog standarda i relativno niskih cena. Kada smo Antonio i ja odlučili da odemo u Porto na…
-
O Nesanici
U poslednje vreme mi se retko dešava da patim od nesanice i jako sam zahvalna za to. Kao većina ljudi sklonih depresiji ili opsesivno-kompulzivnim mislima, imala sam loše periode kada je bilo nemoguće oka sklopiti čitavu noć. Neprijatne stvari kreću da isplivavaju na površinu svesti kada čovek dugo leži u krevetu nesposoban da sklizne u san. U mom slučaju, nagomilavanje crnih misli je nemoguće izbeći ako ne uspem da zaspim duže od sat vremena. Iako ne proživljavam uvek isti šablon neprijatnosti, prva stvar koja počinje da me steže je fantomski osećaj krivice. Nešto u stilu da ja ne mogu da zaspim zato što sam loša osoba. Kako to obično biva,…
-
U Potrazi Za Najboljom Baklavom
Ovo je treći put da ocenjujemo tradicionalne kolače u Beogradu, nakon štrudli sa makom i krempita. Lično, nisam neki ljubitelj baklava (predlog je bio Antonijev) i priznajem da mi je ovaj baklava maraton bio najmrskiji. Velika količina šećera u baklavama bila je zabrinjavajuća, toliko da sam u par navrata osetila da mi je svest pomućena od naglog podizanja nivoa šećera u krvi. Kao i ranije, ocene su od 1 do 10, a što se tiče izbora baklava gledali smo da uključimo kombinaciju kandidata – radnje specijalizovane za baklave, tradicionalne restorane i poslastičarnice. Ocenjivali smo preteženo standardne baklave se orasima. 1. Balkan Baklava – 8/10 Kada krenete da istražujete baklave u…
-
O Lepoti, Instagramu I Nesreći
Odavno sam već htela da pišem o ovoj paklenoj trojci, ali sam to odlagala prvenstveno iz osećaja srama i bespomoćnosti. Iako mi je mučno da pišem o negativnom uticaju Instagrama na svoj svakodnevni život i misli, ipak ću pokušati da dam okvir ovoj specifičnoj vrsti moderne nesreće. Pre nekih par meseci sam shvatila da se nikad ranije nisam osećala ovoliko neadekvatno u fizičkom smislu. Čim bih ujutru ugledala svoje još pospano lice u ogledalu, osetila bih otrovnu kombinaciju prezira, prekora i razočaranosti. Vrlo zanimljivo, ali čak ni u najgorim tinejdž danima kada sam imala problema sa bulimijom i umerenim aknama nisam osećala ovakvu vrstu posramljenosti i ogromnu želju da napravim…
-
Triptih Iz Autobusa
Danas je autobus brzo došao, što se retko dešava. Takođe, moje omiljeno sedište je bilo slobodno, a to je još veća retkost. Autobusi i trolejbusi u Beogradu imaju sličan raspored sedišta i jedino na kome volim da sedim je ono koje nije u paru i pritom je smešteno ispred reklamnog panoa. Pošto mi je u tom slučaju pano tačno ispred nosa, dobro služi kao oklop koji mi omogućava lični prostor. Vožnja na taj način postaje udobnija, a prisustvo ljudi ume da bude gotovo neprimetno. Zagledala sam se u reklamu koja je danas bila na panou. Mislim da je nisam viđala ranije. Zgodna meleskinja pluta na dušeku, u morskom plavetnilu koje…
-
O Depresiji: Posle Dve Godine
Depresiji sam već posvetila jedan detaljan tekst pre dve godine, a ovo će biti nastavak sa novim uvidima. U međuvremenu sam poslušala savet da krenem na psihoterapiju i prestala sa korišćenjem psihodelika jer sam izgubila interesovanje za takvu vrstu agresivnog igranja sa sadržajima svesti. Odmah ću reći da napretka ima i da se trud uložen u razumevanje kako sopstvene depresije, tako i depresije kao mentalne bolesti u širem smislu, donekle isplatio. Konkretni rezultat ovog truda je drastično manje misli o samoubistvu i autodestruktivnih navika. Ono što je ostalo od monstruozne, parališuće depresije je jedna vrsta podnošljivo bolne tuge. Bol koji donosi ova tuga varira od potpuno prigušenog, koji se jedva…
